Sterilizacija kuja i mačaka

Šta je sterilizacija?

Sterilizacija podrazumeva hirurško uklanjanje jajnika i materice. Ovaj zahvat se najčešće radi zbog sprečavanja nastanka neželjenog potomstva, ali i zbog prevencije nastanka oboljenja (pre svega tumora) koji su u poslednje vreme u porastu u populaciji kućnih ljubimaca. Sterilizacija je često jedini vid terapije već nastalih oboljenja koje ne moraju biti primarno vezane za reproduktivni trakt. Kod nas se "odomaćio" savet da kuju ili mačku treba bar jednom pariti kako bi bila zdravija. Ovaj "savet" nema nikakvo naučno uporište. Današnja struka i nauka su jedinstveni po pitanju benefita sterilizacije. Sa finansijskog aspekta, budite sigurni da ćete potrošiti mnogo više novca lečeći i negujući nesterilisanu kuju i mačku nego sterilisanu, naravno ako spadate u kategoriju odgovornog, i vlasnika koji neće napustiti svog ljubimca kada "zagusti". 

Zdravstveni aspekti sterilizacije?

Ako se kuje i mačke sterilišu pre prvog estrusa, mogućnost nastanka tumora mlečne žlezde je praktično ravna nuli. Ukoliko se sterilizacija odlaže onda se i taj efekat umanjuje. Tumori mlečne žlezde su najčešće maligni, i brzo daju metastaze, tako da je lečenje komplikovano, neizvesno i skupo. Kod nesterilisanih ženki često se javlja i gnojna upala materice tzv. pyometra. Ovo oboljenje nastaje zbog disbalansa hormona i slabljenja lokalne otpornosti sluzokože materice.

Sterilzacijom se preveniraju i neka ređa oboljenja reproduktivnih organa kao što su tumori materice i jajnika. Sterilizacijom se sprečava i nastanak lažne trudnoće kao poremećaja koje je praćeno stvaranjem mleka i promenjenim psihološkim ponašanjem kuje. Nakupljeno mleko u vimenu kuje može da dovede i do mastitsa (upale mlečne žlezde). Najčešći i ponekad jedini tretman pyometre, tumora reproduktivnih organa pa i lažnih trudnoća jeste sterilizacija, ali je tada rizik ove operacije daleko veći nego kada se sterilizacija radi preventivno. Kada se sterilizacija vrši preventivno, operiše se sasvim zdrava životinja, u dobroj telesnoj kondiciji. međutim čak ni tada ne možemo smatrati da je hirurška intervencija sterilizacije , kao i svaka druga hirurška intervencija apsolutno bezopasna i bez mogućih eventualnih komplikacija.

Da li sterilizacija utiče na ponašanje ženke?

Neki vlasnici životinja svoju odluku da ne sterilišu kuju ili mačku pravdaju time što ne žele da "idu protiv prirode" i sl. Život svih domestikovanih životinja nije sigurno onakav kakav bi im bio u prirodi ni u pogledu načina života, ni u pogledu ishrane, niti njihovih međusobnih odnosa. Od onoga trenutka kada su životinje pripitomljene, počele su da žive pod uticajem čoveka i ne u potpunom skladu sa svojom prirodom. Sterilizacija je samo jedan mali aspekt čovekovog uticaja na život životinje, a koja za cilj na prvom mestu ima preventivu bolesti.Pse smo odavno pripitomili, promenili njihove navike. Većina vlasnika neće dozvoliti kuji paranje ili će to uraditi samo jednom, pa sepostavljada li je to u skladnu sa prirodom? Naravno da nije !!!

Istraživanja pokazuju da sterilizacija ne dovodi do promena u ponašanju. Kuje i mačke koje su dobri lovci, čuvari, koje su umiljate i mazne to će i dalje biti i nakon sterilizacije. Kod pasa i mačaka lutalica sterilizacija je bitan metod kontrole stvaranja potomstva. Sasvim smo sigurni da nemate toliko prijatelja i rodbine kojima biste poklonili kučiće ili mačiće, a da ste sigurni da će se o njima lepo i brinuti. Znamo da postoje i vlasnici koje će potomstvo od svojih ljubimaca jednostavno ukloniti, što je za svaku osudu a i zakonski je kažnjivoi, ali i katastrofalno po zdravlje same ženke. Pročitajte više o odgovornom vlasništvu ovde.

Kako se vrši sterilizacija?

Na našoj Klinici životinja se uvodi u opštu anesteziju korišćenjem savremenih anestetičkih protokola, uz endotrahealnu intubaciju i korišćenje inhalacione anestezije uz konstantni kompjutereski monitoring svih vitalnih parametara i nadzor anesteziologa, koji brine o svim vitalnim parametrima (puls, disanje, pritisak, saturacija O2 CO2. EKG...). Materica i jajnici se uklanjaju u toku hirurške intervencije. Uz korišćenje analgetika zahvat je praktično bezbolan. Nakon završetka operacije živtinja se smešta u stacionar, gde je pod konstantnim nadzorom tokom buđenja i oporavka. Operaciona sala na klinici

Šta ja traba da uradim?

Vi treba da nas posetite ili pozovete i dovedete vašu životinju radi neophodnog preoperativnog pregleda. Veterinar će vam tada postaviti mnoga pitanja kako bi se uputio u istoriju bolesti i procenio eventualni rizik. Nakon detaljnog kliničkog pregleda, preporučiće Vam po potrebi i izvođenje dodatnih pregleda (rentgen, ultrazvuk, laboratorijski nalazi i sl.) kako bi što više bili sigurni da će sve proteći u najboljem redu. U razgovoru sa veterinarom u toku planiranja sterilizacije potrebno je da saopštite sve činjenice o zdravstvenom stanju životinje pa i one koje vam se možda ne čine bitne. Naročito su nam važni podaci o lečenim oboljenjima, alergijama, trenutnoj terapiji.

Na kliniku dolazite u zakazani dan i vreme operacije (obično pre podne). Potrebno je da pre toga životinju, držite u režimu ishrane koji vam je preporučio veterinar. To obično podrazumeva uskraćivanje hrane u trajanju 8-12 časova i nešto kraće uskraćivanje vode.

Koja je optimalna starost za izvođenje sterilizacije?

U programima kontrole pasa i mačaka lutalica sterilizacija se najčešće izvodi kod sasvim mladih životinja. Međutim kada je reč o kućnim ljubimcima kujama i mačkama preporučujemo da se sterilizacija obavi oko 6 meseci starosti, ali svakako pre postizanja polne zrelosti tj. pre ispoljavanja prvog estrusa.

Kako da negujem sterilisanu životinju?

Nakon operacije i otpusta sa klinike životinju što pre transportujte do njenog doma i smestite je na udobno i toplo mesto zaštićeno od buke i svetlosti, ali ne ostavljajte životinju bez nadzora. Ne brinite zbog toga što vam je veterinar rekao da još neko veme u toku toku dana uskratite hranu i vodu, životinja je dobila dovoljno infuzije. Iako je u toku i nakon operacije životinja dobila adekvatnu analgetičku zaštitu, ona će se oprezno odnositi prema rezu i šavovima. Neka količina bola ipak ostaje i tu je da bi "opomenula" životinju da smanji svoje fizičke aktivnosti.

Neke životinje su i pored toga tolerantnije na bol i već za dan dva uspostavljaju normalni obrazac ponašanja koji podrazumeva i skakanje, valjanje i sl. Iako nam je ovo odličan znak da je sa životinjom sve uredu, nastojte ipak da nađete način da suzbijete ovo ponašanje.

Prva kontrola, obično usledi dan nakon operacije, kada veterinar proverava svog pacijenta i ukoliko je sve uredu sledeća kontrola se zakazuje obično u vremenu potrebnom za skidanje šavova, dakle nakon 15 dana. Međutim, potrebno je da u tom periodu i dalje nadgledate vašeg ljubimca i da veterinaru prijavite sve ono što smatrate da nije uobičajeno. Neke životinje mogu da reaguju i lizanjem rane postoperativno, kao što bi reagovale i na svaku drugu promenu koju uoče na svojoj koži. Ovakvim ponašanjem mogu da ugroze proces zarastanja. Zbog toga je u sasvim retkim slučajevima potrebno životinji postaviti okovratnik.

Zaključak

Vlasnici koji su se u startu opredelili da ne žele da pare svoju kuju i mačku, treba da sterilišu svog ljubimca pre prvog teranja. Ženke koje boluju od nekih naslednih bolesti i nedostataka trebalo bi sterilisati kako se ti nedostatci ne bi preneli na potpomstvo. Sterilizacija se preporučuje i kod oboljejna kao što su dijabetes, epilepsija, bolesti štitne žlezde i dr. Vlasnici koji žele da dozvole parenje kuje, treba da životinju sterilišu nakon završetka reproduktivnog doba.